Као смерни ученик стрпљиво сам, у реду који се не помера чекао да уредник напокон обрати пажњу на мој рукопис, да га прочита, макар и онако летимично «с брда с дола» како сам признаје да чини, јер «где би ме то одвело ако бих дословно читао све што ми се потури под нос набеђени шкрабомани, док је живот тако кратак, а рукописи све дужи и опширнији»... Не, он ми галантно саопштава да има поверења у мене, па не мора ни да чита оно што сам му понудио, наравно одмах у штампу, него шта. Хвала на комплименту и на неразумевању. Јер ко ће се још одважити да узме и прочита књигу коју ни уредник није удостојио пажње да запази и прочита.

Тако ће новорођенче које је могло некоме да улепша сате, дане, а можда и добар део живота, бити сахрањено у мемљивом магацину књига и пре него што је својим чаробним осмехом стигло некога да обрадује. Али то је моје дело, не могу да останем равнодушан каква му је судбина, па на Интернету нађем податак да је моја књига у књижари «Филолог» тога месеца и те године, упркос опструкцији издавача(!), била једна од десет најпродаванијих. Мој издавач се прво чуди, а затим се спашава констатацијом да то «није ништа». Непоуздан податак. Значи, књиге нису продате! Вратите ми их онда, молим. Добро, добро, биће дат налог магацину да их спакују и да их доставе аутору. Али мојих књига, које «нису продате» нема ни у магацину. Уништила их поплава, кажу! Појео вук магарца.

Али ја постојим! Охрабрен хвалоспевима читалаца напишем и објавим мноштво других књига (www.markosmukov.com), уследиле су повољне критике, ни једна неповољна, па ја закључујем да је то баш она карика која недостаје. Неко жешће обрушавање на моја дела па и на мене самог, као писца добро би ми дошло, зашто не? Било је и тога али у фазону: «Обзиром на његове године, животно доба, зачуђујуће како је писац успео да се уживи у преокупације, животне догодовштине, па и у начин изражавања младих...» Бла, бла, бла... Сегрегација по животним добима! То му дође као оно: види га мајмун, а уме да ољушти банану!

Ја и даље постојим, па ми дође да вриснем, али како кад ме ништа не боли? Смејао бих се, али се бојим увредићу некога. А Ивана, Зоран, Марина, Софија, све моји литерарни обожаваоци ми досадише хвалоспевима, па их упутим да то што мени ласкају у четири ока, напишу и однесу редакцијама новина. Амбициозна омладина, све будуће врхунски успешне литерате кажу носили су то уредницима, али ови их одбијају. Зашто, зар није добро састављено, промашена тема или нешто слично? «Не», следи одговор- «интегрално не може, имамо своје људе за то, али можда парцијално оставите може да послужи кад дође на ред...» То значи ред који се не помера без паралелне, бочне, логистичке подршке.

Што се, пак, тиче тих, редакцијских, једних те истих људи који пишу о једним те истим писцима (један се жали да не може да пише о другима јер изван тога уског круга својих пријатеља и познаника не може да нађе књижевно дело вредно помена, а никог да примети да није то можда зато што му не пада на памет да га потражи негде изван тога уског круга), а редакција и ту бесмислицу некритички штампа! Ваљда је аутор неки од оних из оног непомичног редоследа «својих људи».


Случајан избор књиге

Gde je Lana Као и Арсеније Божовић (мајстор кик-бокса) о литерарном стваралаштву писца Смукова признајем да имам најбоље могуће мишљење. Али ипак ћу настојати да не будем превише субјективна. Јер за разлику од других читалаца пратила сам изблиза његов рад, па ми је тако познато да неке романе пише годинама. Тако роман "На раскрсници без путоказа" већ шест година никако не успева да приведе крају, а и припрема трећег издања "Лоза", по којем треба да почне снимање ТВ серије, јер већ је са продуцентима закључио уговор по којем им уступа ауторско право, одузела му је половину текуће године. Зато изненађује да је, у међувремену, најновији роман дијалога «Где је Лана» успео да напише за мање од три недеље!

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Капиталкизам је одувек био и увек ће бити опасан по светски мир јер њему је стално тесно у сопственој кожи, а за отимање туђих ресурса проналази све лукавије, вешто замаскиране изговоре;

- Освајачи 21. века промовишу досад невиђену врсту витештва и јунаштва да бомбама и ракетама са по себе  безбедног растојања убијају стотине хиљада њима неподобних цивила, тобож у циљу заштите тих истих цивила, а затим се хвалишу како су бомбардовањем освојили, например Косово, без губитка иједног свог војника!

- Идеална жена не заборавља ни омиљена јела свог мужа ни број телефона радње из које се могу наручити;

- Неке се удају да би размишљање о венчаници замениле размишљањем о новчаници;

- Мушкарац је обдарен у све да проникне, осим  у психу жене до које му је стало, где је потпуно хендикепиран;

- Обликовати свој лик у женској души је неостварен сан многих мушкараца;

- Младић поседује физичку снагу и врелу кр, а старац суптилност маште, богатство искуства и спретност виртоуза;

- Гестикулација је илустрација која драматизује и појачава значај реченог или маска, која треба нешто да прикрије или замаскира, односно да скрене ток м исли на нешто друго, различито од оног о чему је реч.

М.С.