«Nenad je na imanju, vratiće se tek predveče, ali meni ne bi smetalo ni da ga ovde čekate sve vreme. Bar bih imala s kim da pričam. Inače sam već podetinjila, razgovorajući samo sa ovim mojim devojčicama, Natašom i Milicom...»
Pošto je čula da je njen ljubljeni već u braku i još svojoj starijoj ćerki dao njeno ime, Nataša je gotovo pala u nesvest, zahvaljujući bogu što se Nenad nije našao kod kuće. Skoro da je pobegla pre nego što se onesvesti, rešena da digne ruke od svega, jer neće da remeti tu skladnu porodicu. Još kao neka prosjakinja, «došla sam da ti kažem da imaš šestogodišnjeg sina» , a on da joj možda odgovori «a da li si baš sigurna da je od mene»?!? Grozno. U Beogradu nije ni svraćala kod advokata nego sledećim autobusom produžila direktno u Osijek, svojem sinu.
Tomislav se neko vreme durio, a onda je napokon ipak zaprosio pa su dobili blizance Matu i Stipa. Pošto su blizanci odrasli jednog dana se vraćaju iz škole isprljani, iscepani. Kažu starijem bratu da su se potukli sa drugim dečacima zato što su ih vređali govoreći im da imaju brata «kopilana» bez oca, и то србина четника. Tristan ih sređuje, prišiva poodpadalu dugmad i upozorava ih da ne govore majci šta se desilo da je ne bi time potresli.
Jednog dana dolazi do saobraćajnog udesa, prevrtanja traktora sa prikolicom koji je odvozio radnike u polje na posao, stradaju mnogi radnici i Nataša gine. Tomislav se ženi usedelicom Evicom.
Tristan najviše vremena provodi sa ujakom Mrgudom, inače šumarom, koji nećaka posle jednog fizičkog sukoba sa šumokradicama uči borilačkim veštinama koje je naučio dok je bio pripadnik policije.
Tristan je zaljubljen u svoju školsku drugaricu Martu, kojoj otac zabranjuje da se viđa sa tim kopiletom, србином, четником. Međutim mladi par se i dalje sastaje. Jednom prilikom u zamračenom delu parka na zagrljene Tristana i Martu nailazi njen otac Silvio i njegov policijski partner Krešimir, Martu otac tera kući, pa oba policajca biju Tristana, on zahvaljujući džudou kojem ga je naučio ujak uspeva da se odbrani, strogo vodeći računa da ne povredi oca svoje ljubljene.
Ipak Silviu je povređen ponos, jer se kao i njegov ortak našao bačen u glib, pa on vrbuje Miroslava, neuspešnog udvarača svoje ćerke, da «nauče pameti» ono четничко kopile ali pod jednim jedinim uslovom da ostane živ, samo da mu bude neophodno ambulantno ili još bolje bolničko zbrinjavanje. Miroslav znajući kakav je Tristan borac ne usuđuje se da akciju izvede sam nego angažuje svoje drugove iz vojske Rudija i Grgu. Ovaj drugi poznat kao naprasit i siledžija, pošto su Tristana i Martu dopratili neopaženo do nekog bagremara, dok Rudi i Miroslav drže Tristana, obara i pokušava da siluje Martu. Miroslav protestvuje jer napad na Martu nije delimično popušta u blokadi Tristana što ovaj iskorišćava, otme se, obori Miroslava i Rudija, a Grga videći to pušta Martu i sa isukanim nožem nasrće na Tristana. Ali ovaj vešto i hitro izbegava zamahe noža. Pošto je tle prekriveno suvim bagremovim grančicama, Grga se о njih zaplete i nespretno pada na sopstveni nož.Umire.
Silvio je uspaničen jer je он inicirao i organizovao tuču. On i njegov kompanjon Krešimir zajedno sa Rudijem i Miroslavom vrše pritisak na Martu da posvedoči njihovu verziju događaja da je Tristan nju pokušao da siluje, a njih trojica su je tobož branili, te da je Tristan ubio Grgu. Tako nju postavljaju u dilemu da bira između voljenog momka i svoga oca, koji bi bio optužen što je organizovao tuču, koja se završila smrću jednoga od učesnika. Ubeđuju je da Tristanu inače neće ništa loše da se desi, jer kad ga budu sprovodili pustiće ga da pobegne, pa će tako uspeti da spase i voljenog dečka i svog oca.
Marta napokon u suzama popušta i potpisuje lažnu izjavu koju su joj pripremili Silvio i Krešimir.
Mrgud upozorava Tristana da mu preti opasnost od lažne optužbe za ubistvo, daje mu svoj motor i ubeđuje ga da se priključi koloni izbeglica iz Kninske krajine, što ovaj napokon i čini.

II

U Užicu Tristan se javlja na oglas voćarskog gazdinstva NA-MI vlasništvo Nenada Mandića koji traži radnike za branje šljiva ranuše i trnovače radi prodaje na pijacama, zbog čega ih treba pažljivo brati kako se ne bi sa njih kinuo onaj prah, kojim su napuderisane. Pošto se javio nadzorniku Ljubi koji registruje nadničare, predstavio se kao Tristan Kopileto, odlučan da nikako ne otkriva svoj pravi identitet.
Već prvog dana se sukobio na poslu sa nekom trojkom studenata iz Beograda kojima je bilo dosadno letovanje na Zlatiboru, pa su se prijavili da nešto zarade i da se zabave. Studenti šljivama koje uberu gađaju druge radnike, a kad ih je Tristan, štiteći te mirne nadničare, upozorio da to ne čine oni nastave da gađaju njega, smejući se. On jednog od njih, koji ga je pogodio šljivom u glavu, ošamari i okrene se da pođe, ali ga ovaj napadne sa leđa. Ovome se tada pridruže i druga dvojica studenata pa sva trojica udruženo nasrnu na Tristana. Međutim, Tristan je, zahvaljujući svojem ujaku Mrgudu u Osijeku, dobro savladao tehniku borilačkih veština i ubrzo sva trojica studenata su se našli oboreni na zemlju.
Zaneti tučom nisu ni primetili da je stigao i da ih posmatra gazda Nenad. Pošto su gazdi oni šikanirani radnici objasnili šta se dogodilo, on je studente najurio, a kako mu je bio potreban spretan šofer, zadivljen Tristanovim brzim refleksima poziva ga na večeru. Momak tamo upoznaje gazdine ćerke, a svoje polusestre Natašu i Milicu. Obe devojke su već na prvi pogled zaljubljene u njega, ne slugteći da je to ustvari njihov brat. Tada nastaje zaplet.
Sedamnaestogodišnja Nataša čini sve moguće i nemoguće da zavede Tristana i teško pati što joj to ne polazi za rukom. Jer momak je privlačan i sve njene drugarice su lude za njim.Na toj osnovi dolazi do mnoštva tragikomičnih scena, jer Nataša je razmažena bogataška devojka koja ne podnosi poraze.
Tristan je svojeg poslodavca vozio kojekuda, a najviše baš u Beograd, gde se upisao na Pravni fakultet kao vanredni student. U kolima je nosio udžbenike prava i kako mu se posao najvećim delom sastojao u čekanju da se Nenad vrati sa nekog poslovnog sastanka imao je dovoljno vremena za spremanje ispita, pa je uspevao i da ih polaže.
Jednom prilikom, ne sluteći da se ispoveda pred svojim sinom, Nenad je Tristanu ispričao da je imao neku veliku ljubav «tvoju zemljakinju», romantičnu prirodu koja je u jednoj cirkuskoj predstavi videla najlepšu moguću ljubavnu pesmu, mada bez reči. Da je nju iskreno voleo. Ali posle neke pijanke na Zlatiboru vraćao se mercedesom devojke koja mu se nabacivala, a vozio je porodični šofer. Na mračnom parkingu šofer se izgubio i on je neplanirano imao seksualni odnos sa tom devojkom, koja ni po kojim merilima nije bila lepotica, ali je bila vrlo intelignentna i mila. Diplomirana pravnica, a ćerka mesnog bogataša. Tako je začeta Nataša što je on platio zaključenjem braka sa njenom majkom Jovanom.


Случајан избор књиге

TrapezКао рецензија уредника:

“Видиш мили, сва сам претрнула од страха када сам постала свесна да испод ових артиста, док високо у ваздуху изводе оне своје вратоломије, није било заштитне мреже. А они су тако храбро, лудо храбро, летели кроз ваздух једно другом у сусрет. И то савршено синхронизовано. Кад се она откачи од својег трапеза и као птица полети њему у сусрет зар није страшно шта би се десило када он на својем трапезу не би стигао до оне, тако прецизно одређене тачке на којој треба њихове руке да се споје и тако чврсто држе. Како то само тако савршено одрађују! За мене је то најлепша љубавна песма која се може видети, коју сам управо одгледала. Срцепарајућа баш ако хоћеш, али са срећним завршетком.”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Љубав је лепа али њене последице углавном нису. Пожељно је уживатги у оном што имаш данас не мислећи на сутра;

- У љубави нема милости, лоше се лошијим враћа, а добро заборавља...

- Љубомора је као глауком. Све је деформисано.

- Волети зато што си се обавезао је глупост.

- Љубав је занос, један вид неурачунљивости, а сматра се пожељним да двоје ипак у таквом стању закључују најважнији уговор свог живота, као што је брак!

- Љубав се не може планирати и свесно одржавати. Деси се или се не деси.

- Лепота је пролазно стање које не слути на добро (Жан Ромен), сексуални однос траје "једанаест минута" (Пауло Коељо), а брак треба да траје сатима, данима, годинама. Зато је препоручљиво за брачног друга бирати особу са којом ти никад није досадно, са којом можеш у бесконачност да причаш, да се радујеш, плачеш и да се смејеш, укратко са којом ти је пријатно и да се "само" дружиш.

М.С.