Знам, од писца се очекује да буде скроман, иако Гете рече да је скромност врлина кад нема других. А мој најновији роман "Старац и сунце" управо врви врлинама, због чега би била неопростива неправда и то не само према себи и том ремек делу, него, пре свега,  према мојим верним читаоцима  ако бих био скроман. Јер читам и дела других писаца, нарочито савременика, па пошто нисам наиван одлично знам где то моје дело спада. У сам врх, наравно. Један од оних који ту књигу у јавности игноришу, признаде ми, али у четири ока, полушапатом, да му тешко пада што њему самом није пало на ум да напише нешто слично. Тако је то. Сви изгледа имамо своје тренутке зависти али и искрености и поштења.

Опширније: Реч аутора - "Старац и сунце"

Старац, осамдесетогодишњак, у отрцаном оделу и са, као са неког буњишта покупљеном, пртеном торбом преко рамена, враћа се да умре у родном Београду, да би био сахрањен на "родној груди", поред своје покојне ("бог да јој душу прости") Бисеније.

У питању је Лазар Стојановић, бивши четник који је 1945. избегао стрељање тако што је испред партизанског стрељачког строја, "пацовским каналима" доспео најпре у Јужну Америку, а затим у Јужноафричку Унију да би се напокон скрасио у Аустралији.

Пошто су сада друга времена, одлучује да се врати у домовину. Прво одлази у родну кућу у којој је одрастао, где затиче млађег сина Миливоја и његову жену Велинку, али ови одбијају да га приме на становање, јер обзиром на његов изглед, претпостављају да је без пребијене паре и било каквих средстава за живот. Старац затим одлази код старијег пребогатог сина Стевана, али га и овај прилично грубо одбија.

Лазар се напокон обраћа ћерки Радмили, најмлађој од његове троје деце али и најсиромашнијој. Радмила и њен муж инвалид рада, Михаило радосно га дочекују и прихватају иако на периферији Земуна заједно са своја два сина студента користе стамбени смештај од свега два одељења приземне куће, са пољским нужницима у дну дворишта.

Опширније: Реч аутора - "Лоз"

Радња романа "Залутали у сопственом привиду" се одвија тако што ликови причају о догађајима у којима су учесници или били само посматрачи, али на основу сопствених опсервација и могућности свог, личног поимања. На тај начин оно што је неком од њих нејасно постаје јасно читаоцу, пошто прочита исповести других учесника драме.

Роман почиње самоубиством младе девојке која се баца са надвожњака тако да пада тик испред надолазеће колоне аутомобила. А том трагичном кораку претходио је покушај њеног младића, који је обожава, али сумња у њену верност, да је тестира тако што ће је продати на кратко, током једног викенда,времешном богаташу за десет хиљада еура. Будући да и она свог дечка воли у највећој могућој мери, она тај његов покушај тумачи онако како се њој у привиду чини да је једино могуће, јер није свесна дубине његових сумњи и дилема.

Опширније: Реч аутора - "Залутали у сопственом привиду"

Моју причу под насловом "Понос у цицаној хаљини", истинит случај из моје адвокатске праксе, својевремено је објавила "Политика", па како су тим поводом уследила бројна писма читалаца и неки други листови су наставили да анализирају судбину сиромашне, а поносите девојке – мајке. Пошто сам се тако уверио да је у питању атрактивна, чак интригантна тема, настао је овај мој роман "Трапез". Учинило ми се да исте бриге и дилеме муче и не баш занемарљив број других девојака, читатељки, због којих и пишем своје књиге.

Нисам се преварио. Књига "Трапез" је планула и већ је није могуће наћи у књижарама.

Ево те приче у облику романа. По завршетку циркуске представе у мноштву посетилаца могуће је запазити загрљене деветнаестогодишњу лепотицу, Наташу и њеног пет година старијег дечка, Ненада. Док су пролазили кроз Земунски парк он у њеним очима запажа сузице. Одкуд сад то? Па ово није била нека мелодрама него обична циркуска представа – чуди се Ненад. Али зар ниси приметио да није било заштитне мреже доле, а та артисткиња се са пуно поверења откачи од свог трапеза и као птица на оној висини слободно лети у сусрет артисти, који је својим рукама дохвата и чврсто држи. Они сигурно нису само партнери него и нешто далеко дубље и снажније од тога. Она у њега има неограничено поверење, да ће стићи да је прихвати у тачно прорачунатој секунди и на прецизно одређеној тачки високо у ваздуху. Како је то лепо што она њему толико верује, да му препушта и свој живот..Зар то није најлепша љубавна песма без иједне изговорене речи? И ја тебе толико волим да ти од овог тренутка препуштам своју судбину на располагање. Можеш да чиниш са мном све што желиш, па и оно што ти до сада нисам дозвољавала да учиниш, а што ниси ни покушао да оствариш, како се то каже, на мишиће.

Опширније: Реч аутора - "Трапез"

Случајан избор књиге

Bracno - vanbranim lavirintomИз рецензије уредника:

“Без лажног стида и колебања писац уверљиво описује љубавничке авантуре чија нас занимљивост наводи да се најежимо и насмејемо...”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Капиталкизам је одувек био и увек ће бити опасан по светски мир јер њему је стално тесно у сопственој кожи, а за отимање туђих ресурса проналази све лукавије, вешто замаскиране изговоре;

- Освајачи 21. века промовишу досад невиђену врсту витештва и јунаштва да бомбама и ракетама са по себе  безбедног растојања убијају стотине хиљада њима неподобних цивила, тобож у циљу заштите тих истих цивила, а затим се хвалишу како су бомбардовањем освојили, например Косово, без губитка иједног свог војника!

- Идеална жена не заборавља ни омиљена јела свог мужа ни број телефона радње из које се могу наручити;

- Неке се удају да би размишљање о венчаници замениле размишљањем о новчаници;

- Мушкарац је обдарен у све да проникне, осим  у психу жене до које му је стало, где је потпуно хендикепиран;

- Обликовати свој лик у женској души је неостварен сан многих мушкараца;

- Младић поседује физичку снагу и врелу кр, а старац суптилност маште, богатство искуства и спретност виртоуза;

- Гестикулација је илустрација која драматизује и појачава значај реченог или маска, која треба нешто да прикрије или замаскира, односно да скрене ток м исли на нешто друго, различито од оног о чему је реч.

М.С.