Позната је изрека да је илузорно очекивати комплименте од своје деце. Али изгледа и од других блиских особа. Например, од своје жене. Тако се и А.С.Пушкин у свом "Тајном дневнику" жали на своју лепу супругу Н: "Једном сам јој прочитао неколико својих драма, али их је тако равнодушно слушала  да се више нисам усуђивао да јој досађујем својом поезијом, а ни она то није тражила. Али је зато идиотске француске романе могла да чита дуго и са заносом."

Добро, нико није постао пророк у свом селу. Али шта онда рећи за оне посленике у медијима који професионално обављају неку јавну функцију у интересу свога бројног публикума. Например, током интервјуа које сам давао на неким, телевизијама једна водитељка се одважила да од романа "Трапез" прочита само наслов, да би књигу током разговора третирала као причу о акробатама на трапезу, а друга поводом романа "Свингери" ми поставља питање да ли зиста постоје свингери, као да је то неко чудо божје и "имате ли много следбеника?" Па и да сам то писао у првом лицу, а нисам. Исповедају се главни ликови романа, а не сам писац. Нисам одреаговао јер како сам могао чути оне би то тумачиле као дрскост, којом неки њихови гости, наводно, покушавају да превазиђу трему, што су се нашли пред ТВ екранима, па сам се уздржао.

Опширније: Поводом романа "На раскрсници без путоказа"

Због раширеног схватања да моју литературу карактерише динамичност радње нисам претерано изненађен што су неки синеасти изразили жељу да сниме филм по најновијем роману "На раскрсници без путоказа". Али као по договору сви моле да им презентујем синопсис како не би морали да читају целу књигу од корица до корица.

 Почетак је трактат о корисности али и опасности ватре. Време радње лето четрдесете године прошлог века. Вршај обавља вршалица покретана огњем храњеним сламом. Из њеног димњака излеће грумен жара, који пада на камару коју чини снопље још неовршене пшенице. Тако изгоре до темеља сва годишња летина породице Јохана Грубера, јединог Немца у великом српском селу међу Србима.

Груберу никад није било лоше међу Србима, који му у оваквој несрећи притичу у  помоћ и међусобно сакупљају пшенице  тако да је био обрскрбљен чак и више него што би имао да му приход није изгорео. Али онда следећег пролећа долазе његови сунанродници са севера Европе и уместо "слободе" доносе му прогонство, јер га присиљавају да на улични забат своје куће окачи нацистичку црвену заставу са кукастим крстом у средини. Та застава је заноћила али је осванула у блату шора, тако да преко ње гази стока гоњена на испашу. Грубер схвата поруку и бежи.

Опширније: На раскрсници без путоказа (Синопсис)

Не бих баш да понављам оно што су други писали о мом роман у "Свингери" из 2008. и како сам ја на то раговао, јер сам већ у почетку знао да ће изазвати разне критике, па сам чак на то указивао и у свом ауторском уводу, као што је учинила и Маријана Миросављевић у предговору назнаком  да то "није књига за свакога", у сваком случају не и за оне који нису навикли да мисле својом главом, него да чекају да им неко други препоручи шта им је чинити.У том смислу су писале и неке дневне новине, а преносио Балкански књижевни гласник.

Опширније: Роман "Свингери" поново у фокусу

Књига је свет који те зове да му се придружиш,

Књига је живот плус који чека да га проживиш,

Она је доказ да се само једном не живи,

Него да се живи онолико живота колико је написаних и прочитаних књига,

Та чаробница ти пружа могућност да у старости будеш млад и снажан,

а у младости искусан и мудар,

Да спокојно заспиш кад на починак пођеш под теретом брига,

Она је добра и кад је лоша јер те чини срећним кад схватиш,

како си био на ивици понора, а ипак си успео да у њега не упаднеш,

Нема сигурнијег прибежишта него што је књига

Она је цветна оаза са бистром питком водом која, у сивој, непрегледној  пустињи,  у загрљај жељно шири своје мајчинске руке  за изгубљене уморне и жедне, залутале намернике,

Филм, телевизија, позориште, радио и сви ини медији само су деца књиге,

Сви они од мајке књиге потичу,

без те мајке и њених идеја ни њих не би било,

Само књига заслужује хвалу што је чаробан свет који нас окружује и што нам се животи умножавају, ујвишестручују...

Хвала јој! -:)

Марко Смуков

Увек ме је забављало да у библиотеци прелистам неку своју књигу и да тако видим шта је неки анонимни читалац запазио, издвојио и подвукао у тексту који сам ја осмислио.

Рецимо у роману "Свингери": "Соко може и да хода, а лав никад неће полетети иако га сматрају царем свих животиња" или "...скенирањем мозга утврђује се да можемо бити заљубљени у једну особу, желети да водимо љубав са неком другом, а живети са трећом".

Затим у роману "Табу" који  представља причу о необично страсној љубавној вези између три напуштена и занемарена копилета, па о њиховом неукротивом пркосу и одрицању од наследства:"Он ће мени да оставља наследство! Па и да не успем, да останем бедан и гладан до краја живота, не бих се покајао. Живео бих од среће што сам смогао снаге да одбијем закаснелу великодушност једног надуваног никоговића. Пошто једино добро, које је тај шкарт мајке природе, могао да учини за мене јесте ово што ми је пружио могућност да га одбијем. И потпуно ми је свеједно што он више није међу живима и што то неће знати. Знаћу ја и то је најважније..."

Опширније: Тихо шапнуте похвале

Случајан избор књиге

t poruke

Поетска збирка са афористиком Марка Смукова под називом Поруке, превасходно се истиче непосредношћу поетског као и прозног исказа, где се мисаоност успешно повезује са емотивношћу, док је у целини инспирисана животним битисањем, вечним питањима опстанка. Трудећи се да не изневери живот Марко Смуков најкраћим, како истиче, језгровитим попут „бљеска муње“ речима исказује своју животну Голготу да би после проживљених паклених мука, без икакве кривице, па и без неке судске одлуке, која би подразумевала неки, било какав, процес доказивања и расправе, у једном трагичном животном периоду остао, срећом, при памети привржен „човекољубљу без узвраћања, као најбољем облику побожности, које превазилази све бучно пропагиране вероисповести света“. Пажљиви читалац његове рефлексивне, асоцијативно–исповедне поезије и стварносне прозе који се могу разврстати у низ тематски разноликих циклуса, уочиће њихово инспиративно изницање, што се каже право „из срца и душе“ с тежњом да се никад не изневери живот, тако да нам се намеће она чувена порука песника Бранка Миљковића: „Поезија се пише властитом крвљу. Речи постају mots carnivores.“

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

-  Паметна жена никад неће од мужа тражити дозволу за било шта. Она ће га промишљеним потезима навести да и он пожели исто што и она;

-  Отпор жене је боље схватити као одраз њеног искуства;

-  Кад открије да су јој све хаљине постале тесне, пре него што предузме нешто како би своју телесну тежину вратила на ранији ниво, жена ће најпре кренути у акцију да открије да ли су њене познанице гојазније од ње;

-  Једна славна лепотица тврди да колико она познаје мушкарце, било је потребно да му покаже како је привлачна отпозади да би он тек затим обратио пажњу и на лепоту њеног лица

-  Чувај се жене која те превише воли. Што те више воли све више је уверена да јој не узвраћаш довољно;

-  Она никад свесно не лаже, напротив уверена је да истину збори и искрено се чуди што јој нњ верујемо;

-  Тврди се да је високе потпетице измислила жена коју су љубили у чело;

-  Паметна жена са поштењем, као ни са парфемом, неће претеривати