Страх је глупост, трајно не постојим,
Привремен сам, зашто да се бојим,
Цео свет је привремено стање,
Зар то није дивно олакшање,
Нема наде, ни брига, ни страха,
Само безбрижно до последњег даха...
Стихови
Случајан избор књиге
Поетска збирка са афористиком Марка Смукова под називом Поруке, превасходно се истиче непосредношћу поетског као и прозног исказа, где се мисаоност успешно повезује са емотивношћу, док је у целини инспирисана животним битисањем, вечним питањима опстанка. Трудећи се да не изневери живот Марко Смуков најкраћим, како истиче, језгровитим попут „бљеска муње“ речима исказује своју животну Голготу да би после проживљених паклених мука, без икакве кривице, па и без неке судске одлуке, која би подразумевала неки, било какав, процес доказивања и расправе, у једном трагичном животном периоду остао, срећом, при памети привржен „човекољубљу без узвраћања, као најбољем облику побожности, које превазилази све бучно пропагиране вероисповести света“. Пажљиви читалац његове рефлексивне, асоцијативно–исповедне поезије и стварносне прозе који се могу разврстати у низ тематски разноликих циклуса, уочиће њихово инспиративно изницање, што се каже право „из срца и душе“ с тежњом да се никад не изневери живот, тако да нам се намеће она чувена порука песника Бранка Миљковића: „Поезија се пише властитом крвљу. Речи постају mots carnivores.“
Анкета
Да ли сте читали књиге Марка Смукова?
Афоризми
- Ако си слеп од љубави, ожени се, прогледаћеш;
- Боље је спавати под ведрим небом, него са јежом под истим јорганом;
- У браку је као и у спору пред судом - једна страна је увек незадовољна;
- Ако је превише волиш ожени се њоме, мање ћеш је волети;
- На питање зашто се тако висок и крупан, оженио малом и ситном, одговара да је од два зла бирао мање
М.С.