Страх је глупост, трајно не постојим,
Привремен сам, зашто да се бојим,
Цео свет је привремено стање,
Зар то није дивно олакшање,
Нема наде, ни брига, ни страха,
Само безбрижно до последњег даха...
Стихови
Случајан избор књиге
Поетска збирка са афористиком Марка Смукова под називом Поруке, превасходно се истиче непосредношћу поетског као и прозног исказа, где се мисаоност успешно повезује са емотивношћу, док је у целини инспирисана животним битисањем, вечним питањима опстанка. Трудећи се да не изневери живот Марко Смуков најкраћим, како истиче, језгровитим попут „бљеска муње“ речима исказује своју животну Голготу да би после проживљених паклених мука, без икакве кривице, па и без неке судске одлуке, која би подразумевала неки, било какав, процес доказивања и расправе, у једном трагичном животном периоду остао, срећом, при памети привржен „човекољубљу без узвраћања, као најбољем облику побожности, које превазилази све бучно пропагиране вероисповести света“. Пажљиви читалац његове рефлексивне, асоцијативно–исповедне поезије и стварносне прозе који се могу разврстати у низ тематски разноликих циклуса, уочиће њихово инспиративно изницање, што се каже право „из срца и душе“ с тежњом да се никад не изневери живот, тако да нам се намеће она чувена порука песника Бранка Миљковића: „Поезија се пише властитом крвљу. Речи постају mots carnivores.“
Анкета
Да ли сте читали књиге Марка Смукова?
Афоризми
- Љубав не настаје, него се рађа. Оно што настаје током времена је сурогат љубави. Ватрица која тиња. На њој се не можеш опећи али ни огрејати;
- Зевање реално или метафорично, ако баш и не убија љубав, сасвим извесно означава почетак њеног умирања;
- Буди паметан само ако баш мораш, али никад не показуј жени до које ти је стало да знаш и оно што је она хтела да остане сакривено;
- Кајање ти не гине ако причаш из пристојности, само да не би ћутао;
- Уравнотежен брак често настаје тако што сваки супружник подједнако упорно вуче на своју страну;
- Да није просипао глупости не би оставио трага иза себе, залутао би, па не би могли да га нађу;
- Не би знали да је фајронт да им полицијске палице не покаују колико је сати;
- Питали ленштину зашто ништа не ради, а он одговара да нема дозволу за рад;
- Вреди ли да муж има своје ја и ако му се женино више исплати?
- Новац има душу, лепи се уз оног ко га воли, а бежи од других који га радо и лако дају за ствари, које су им драже...
М.С.