Страх је глупост, трајно не постојим,
Привремен сам, зашто да се бојим,
Цео свет је привремено стање,
Зар то није дивно олакшање,
Нема наде, ни брига, ни страха,
Само безбрижно до последњег даха...
Стихови
Случајан избор књиге
Вук је прокламовао начело – пиши као што говориш, а писац Смуков – пиши како мислиш и живиш, односно како си живео и проживео, па га је и књижевна критика представљала писцем такозване документаристичке прозе. Још пре десетину година, 6.септембра 2002. г. у „Новостима“, песник, писац и књижевни критичар, Васа Павковић је о овом аутору, између осталог, писао: „Смуков као сведок увек пише занимљиву исповест из стварног живота“.
То док је писао у трећем лицу, а познато је да и тада сваки писац, желео то или не, пише и о себи. Шта онда рећи о овом роману писаном у првом лицу и под пуним именом и презименом самог писца?
Уосталом, зар и славни синеаста Хичкок није говорио да је драма стварни живот из којег су искључени само они досадни елементи.
Анкета
Да ли сте читали књиге Марка Смукова?
Афоризми
- Срамежљивост је природно урођена саком људском бићу као заштита од злонамерних поступака других, али ако је претерана води у изолацију и инфериорност;
- Свој таленат уништаваш ако га не користиш;
- Најлепше је и најлакше ако учиниш оно што она жели, а да ли је то и најпаметније често се може знати те кад је сасвим касно;
- Људи читају књиге, гледају филмове, ТВ серије, радо слушају трачеве о другима, како би избегли суочаваање са незадовољством због сопствене реалности;
- Човек све може да опрости али не и ако му уништаваш његове снове;
- Да би реализовао своје снове мораш претходно да се избориш са страхом од неуспеха...
М.С.