ДДД
ДОБРО ДОШЛА ДЕВЕДЕСЕТА
Без страха ти у загрљај хрлим,
Уз тај израз љубави највећи,
Чезнуо сам тебе да загрлим,
Сањарећи о судбинској срећи,
Добро дошла моја радоснице,
Волим твоје насмејано лице...
Претходнице опаке су биле,
Убијале ал' ме не убиле,
Окрутнице моје шашавице,
Узалуд ми избораше лице,
Ту сам где сам, онај који јесам.
“Ево још једне занимљиве збирке прича коју потписује Марко Смуков! После романа Маријана, писац се окреће краћој форми и наизглед лаганијој и необавезујућој тематици која се бави наравима и карактерима обичних и необичних људи. Свако од њих прича своју причу, дакле, уверљивости и живости приповедања доприноси прво лице...”
Из рецензије уредника
- Љубав је лепа али њене последице углавном нису. Пожељно је уживатги у оном што имаш данас не мислећи на сутра;
- У љубави нема милости, лоше се лошијим враћа, а добро заборавља...
- Љубомора је као глауком. Све је деформисано.
- Волети зато што си се обавезао је глупост.
- Љубав је занос, један вид неурачунљивости, а сматра се пожељним да двоје ипак у таквом стању закључују најважнији уговор свог живота, као што је брак!
- Љубав се не може планирати и свесно одржавати. Деси се или се не деси.
- Лепота је пролазно стање које не слути на добро (Жан Ромен), сексуални однос траје "једанаест минута" (Пауло Коељо), а брак треба да траје сатима, данима, годинама. Зато је препоручљиво за брачног друга бирати особу са којом ти никад није досадно, са којом можеш у бесконачност да причаш, да се радујеш, плачеш и да се смејеш, укратко са којом ти је пријатно и да се "само" дружиш.
М.С.
