ДДД
ДОБРО ДОШЛА ДЕВЕДЕСЕТА
Без страха ти у загрљај хрлим,
Уз тај израз љубави највећи,
Чезнуо сам тебе да загрлим,
Сањарећи о судбинској срећи,
Добро дошла моја радоснице,
Волим твоје насмејано лице...
Претходнице опаке су биле,
Убијале ал' ме не убиле,
Окрутнице моје шашавице,
Узалуд ми избораше лице,
Ту сам где сам, онај који јесам.
Вук је прокламовао начело – пиши као што говориш, а писац Смуков – пиши како мислиш и живиш, односно како си живео и проживео, па га је и књижевна критика представљала писцем такозване документаристичке прозе. Још пре десетину година, 6.септембра 2002. г. у „Новостима“, песник, писац и књижевни критичар, Васа Павковић је о овом аутору, између осталог, писао: „Смуков као сведок увек пише занимљиву исповест из стварног живота“.
То док је писао у трећем лицу, а познато је да и тада сваки писац, желео то или не, пише и о себи. Шта онда рећи о овом роману писаном у првом лицу и под пуним именом и презименом самог писца?
Уосталом, зар и славни синеаста Хичкок није говорио да је драма стварни живот из којег су искључени само они досадни елементи.
- Љубав је лепа али њене последице углавном нису. Пожељно је уживатги у оном што имаш данас не мислећи на сутра;
- У љубави нема милости, лоше се лошијим враћа, а добро заборавља...
- Љубомора је као глауком. Све је деформисано.
- Волети зато што си се обавезао је глупост.
- Љубав је занос, један вид неурачунљивости, а сматра се пожељним да двоје ипак у таквом стању закључују најважнији уговор свог живота, као што је брак!
- Љубав се не може планирати и свесно одржавати. Деси се или се не деси.
- Лепота је пролазно стање које не слути на добро (Жан Ромен), сексуални однос траје "једанаест минута" (Пауло Коељо), а брак треба да траје сатима, данима, годинама. Зато је препоручљиво за брачног друга бирати особу са којом ти никад није досадно, са којом можеш у бесконачност да причаш, да се радујеш, плачеш и да се смејеш, укратко са којом ти је пријатно и да се "само" дружиш.
М.С.
