Шта ће мени слава и богатство,
Фућкам на сва поштовања лажна,
Кора хлеба за мене је царство,
Сва су пића сем воде неважна,
Док ме греје јарког сунца зрак,
Богатство је само твој смешак.

Шта ће мени природне лепоте,
Топла мора, нежног песка плаже,
Крај твог шарма и твоје доброте,
Моје очи само тебе траже,
Моји снови сви о теби снују,
И твој смешак очи очекују.

Дај ми смешак, моје мисли просе,
Дај ми смешак, не шкртари тако,
Моје жеље ка теби ме носе,
Уз тебе је све сјајно и лако,
Недај да ме обавије мрак,
Нека светли твог осмеха зрак.

Шта ће мени уживања лажна,
Прецењени проводи у низу,
Фућкам на сва стремљења неважна,
Без роптања из кризе у кризу,
Не постоји пакао ни рај,
Само смешак, твој смешак ми дај.

Шта ће мени поповско паганство,
Кад Танатос закуца на врата,
И у своје позове ме царство,
Чамов сандук ил'сандук од злата,
Све је исто па хтео не хтео,
Претварам се у прах и пепео.

Дај смешак!

Vasiona je tek kapljica rose,
Velika samo uz manje i veće,
Put očitavaju noge, sasvim bose,
Stopalima, vrelom naše sreće,
Pustite telo nek slobodno diše,
Zdravlje vas moli i ne traži više!

Има очи птице грабљивице,
Има ноге - милион долара,
Видиш ноге, а тек затим лице,
Са ногама похоту разгара,
Брине бригу где ноге да дене,
Свуда стижу пре фигуре њене,
Све звездице друге да засене!

Bio sam suv vetar sa peščanih dina,
Teror za oči nežnih lepotica,
Tražio sam senke pod stablom maslina,
Gladan i žedan bedna lutalica,
Srećne, blesave spodobe sam sreo,
Nudili mi sve što nisam poželeo,
A ja uzimao i što nisam smeo,
Jer životu strasti nisam odoleo.

Хеј, животе, непослушни слуго,
Нудиш једно, мада желим друго,
Стиже друго на крилима среће,
Окаснило, ја већ желим треће,
Прође треће, чтврто и пето,
Све је исто, досадно, проклето,
С таквим сам се акрепима рво,
Да сам опет пожелео прво,
Уназад се рулет не окреће,
Што је било више бити неће,
Чак ни снова о данима среће!
Finita la commedia!

Случајан избор књиге

Sahara

Вук је прокламовао начело – пиши као што говориш, а писац Смуков – пиши како мислиш и живиш, односно како си живео и проживео, па га је и књижевна критика представљала писцем такозване документаристичке прозе. Још пре десетину година, 6.септембра 2002. г. у „Новостима“, песник, писац и књижевни критичар, Васа Павковић је о овом аутору, између осталог, писао: „Смуков као сведок увек пише занимљиву исповест из стварног живота“.

То док је писао у трећем лицу, а познато је да и тада сваки писац, желео то или не, пише и о себи. Шта онда рећи о овом роману писаном у првом лицу и под пуним именом и презименом самог писца?

Уосталом, зар и славни синеаста Хичкок није говорио да је драма стварни живот из којег су искључени само они досадни елементи.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Ако желиш да сазнаш шта она о теби стварно мисли, спомени јој неки њен недостатак;

- Ако желиш да нека твоја тајна доспе у јавност, реци жени да је то само за њене уши;

- Неке жене немају среће зато што за њом  јуре у штиклама;

- Паметна девојка која зна шта хоће, понаша се као да то не зна;

- Најпаметнија је девојка која то вешто скрива;

- Ако за њим јуриш у штиклама то може бити разлог што не успеваш да га стигнеш.