Да се добро добрим враћа,
Гуслале су гусле старе,
Да су добар и луд браћа,
Схватиш кад те насамаре,
С те вртешке желим сићи,
Неким новим путем ићи.
Добре препуштам слабићима.
Довољно је да смо коректни и толерантни...

Наша тела разнолико лишће,
Пожутело зеленије зове,
Нелогично једно друго ишће,
Ванразумски кроз путање нове,
У пламену страсти сагорети,
Ту магију снети и умрети.

Док плутамо у навали крви,
Бубњајућих срца у екстази,
Знам да нисам последњи ни први,
Уз којег се твоје тело мази,
Умиљато, доминантно, снажно,
Све је друго тренутно неважно.

Тај тренутак – корисно је знати,
Прохујаће ко талас на реци,
Никад више да се не поврати,
Сагорео на жаркој припеци,
Док уз мене припијаш се ти,
Ја се питам - беху ли то сни?

Одлазимо свак на своју страну,
Без поздравног пољупца, без речи,
Свако слатку отворену рану,
Неком новом да вида, да лечи,
Живот није доброћудан друг,
Све што живи врти се у круг,
Отплаћује неотплатив дуг

НЕ ОСВРЋИ СЕ, ПРИЈАТЕЉУ
Не, не гледам оно што не желим,
Не осврћем се, пазим на свој пут,
Неспоразум сам са собом делим,
Не сећам се кад сам био љут,
На увреде свакакве сам свико,
Не може ме повредити нико...
Ако се осврћеш да видиш ко те прати нећеш видети куда возиш, па ни стићи где си наумио!

Како је лепо бити стар,
Уживати позне дане,
Испијати познату чар,
Гутљај по гутљај, натенане,
Бити прав, а ипак крив,
Остарити, остати жив!
Мање жеља - више задовољства!

Сви пуцамо, свуд куршуми лете,
Мушко, женско и старо и младо,
Мајку, оца не штеди ни дете,
Сви би неког да дотуку радо,
Нема силе тај терор да спречи,
Од метака, као што су речи.

Али ми се истини не дамо,
Верујемо оно што волимо,
Заклопимо очи па гледамо,
Надамо се па се соколимо,
У надању прође живот цео,
Не досегне нико што је хтео.
Јер живот је кратак, а мета се стално помера и све је даље...
But hope is beautiful.
It makes us happy! Makes happy the one who can hope, even when it does not happen at the end...

(Marko Smukov LOTTERY TICKET)

Случајан избор књиге

Sahara

Вук је прокламовао начело – пиши као што говориш, а писац Смуков – пиши како мислиш и живиш, односно како си живео и проживео, па га је и књижевна критика представљала писцем такозване документаристичке прозе. Још пре десетину година, 6.септембра 2002. г. у „Новостима“, песник, писац и књижевни критичар, Васа Павковић је о овом аутору, између осталог, писао: „Смуков као сведок увек пише занимљиву исповест из стварног живота“.

То док је писао у трећем лицу, а познато је да и тада сваки писац, желео то или не, пише и о себи. Шта онда рећи о овом роману писаном у првом лицу и под пуним именом и презименом самог писца?

Уосталом, зар и славни синеаста Хичкок није говорио да је драма стварни живот из којег су искључени само они досадни елементи.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Ако си слеп од љубави, ожени се, прогледаћеш;

- Боље је спавати под ведрим небом, него са јежом под истим јорганом;

- У браку је као и у спору пред судом - једна страна је увек незадовољна;

- Ако је превише волиш ожени се њоме, мање ћеш је волети;

- На питање зашто се тако висок и крупан, оженио малом и ситном, одговара да је од два зла бирао мање

М.С.