Славио је свог оца и мајку,

Поштовао старије и млађе,

Заподео за појас свирајку,

Кад свирања да је доста, нађе,

 Но, доследан себи је, дабоме,

Остајао, живећи по своме.

                                                 Слушао је глупе проповеди,

                                                  Поштовао каноне док мора,

                                                  Спроводио мрске заповеди,

                                                  Под чизмама режимског терора,

                                                  Шкргутао зубима, дабоме,

                                                 Па и тада радио по своме.

Опширније: Белешка о писцу

Случајан избор књиге

Zalutali u sopstvenom prividuИз рецензије уредника:

“Пред вама је роман у коме се Марко Смуков афирмише као искусан писац, мајстор заплета и у овом случају сликар психолошких портрета.

Прича говори о несрећној судбини младе Београђанке, жртве дезинформисаности и прерањивости.

Скаче са надвожњака и скраћује свју младост због љубави која је била узвраћана али она то није знала.

Специфичност романа је и да је написан као мозаик различитих прича па видимо како из сваког другог угла једна те иста прича делује потпуно другачије.”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Ако си слеп од љубави, ожени се, прогледаћеш;

- Боље је спавати под ведрим небом, него са јежом под истим јорганом;

- У браку је као и у спору пред судом - једна страна је увек незадовољна;

- Ако је превише волиш ожени се њоме, мање ћеш је волети;

- На питање зашто се тако висок и крупан, оженио малом и ситном, одговара да је од два зла бирао мање

М.С.