Толико прелепих делова,

Појединачно дивних боја,

Толико заводљивих снова,

Храбрих подвига без броја,

Толико обећавајућих нада,

А нигде жељеног склада...

Има једна лепотица стара,
Нико неће име да јој чује,
А камоли да јој се удвара,
Да је грли и са њом другује,
А тако је и стара и млада,
Умиљата, зове се - досада!

Сан је своја раширио крила,
Замаглио читке путоказе,
Знам романса та стварно се збила,
У беспућу без познате стазе,
Шта је хтела ћутањем је рекла,
Узела ме и ћутке утекла.

Мирисе је оставила своје,
Дрхтај тела и спор смирај страсти,
Магичнога ватромета боје,
Влажну ватру, ребус мушке части,
Па се питам - где сам ја то био,
Доживео или само снио...

Прсти моји, одани сведоци,
Још милују дирке њеног тела,
О њој хуче реке и потоци,
О њој пева васељена цела,
Па је проблем како срећан бити,
Кад све прође, па се не убити?

Да ме тражи не може ме наћи,
Да је тражим тешко да бих хтео,
Наш ће сусрет као сунце заћи,
И већ ми се на сећање свео,
Све што тече у море се слије,
Све најлепше успомена крије.

Још ми само срце греје нада,
Да незнанка нова негде чека,
Да речитим ћутањем овлада,
Ко туђинка из света далека,
Све што жели телом да ми каже,
Тело не зна да вара и лаже.

Деца пешаци Голије
Километре неупутног пута,
Где царују медведи и вуци,
И сибирски снежна зима љута,
Храбро газе малени хајдуци,
Што постељу раном зором, меку,
Размењују за школу далеку,
Да улове дане који теку...

Жалим и те мртве подсмеваче,
Жалим људску безобзирност, крв,
Али зашто моћни слабе тлаче,
Чему гадни, подсмевачки црв,
Новинарство, седма сила знана,
Што си тако злобом умазана?

Чему задах чим отвориш уста,
Зашто отров крстиш као хумор,
Чудни гени, чудна жеља пуста,
Да свуд шириш свој злоћудни тумор,
Тумор свога јада и покора,
Да ти свако дивити се мора.

Да све друге истине не важе,
Обичаји, религије, вере,
Кад је неком нешто друго драже,
Кад не важе свуда твоје мере,
Можда неко нешто друго сања,
Што исмеваш туђа веровања?

Свет брбљања, то слобода није,
Слобода је опште поштовање,
Чему шала што увреде крије,
Исмевање туђих веровања,
Ко пожели нек на звезде лаје,
Поштоваћу и те обичаје...

Случајан избор књиге

MarijanaИз рецензије уредника:

“Роман Маријана је необична и бајковита повест о једној лепој и храброј девојци која је веома рано остала без родитеља, али је захваљујући несвакидашњој искрености и смелости успела да победи на свим животним бојиштима.”

Милијана Грегорић:

“На ненаметљив, занимљив начин писац нам шаље поруку да и из одрастања у суровим околностима може да стаса особа изузетно храбра и хумана, као и да су деца врхунска срећа и утеха. Последње прибежиште...”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Ако желиш да сазнаш шта она о теби стварно мисли, спомени јој неки њен недостатак;

- Ако желиш да нека твоја тајна доспе у јавност, реци жени да је то само за њене уши;

- Неке жене немају среће зато што за њом  јуре у штиклама;

- Паметна девојка која зна шта хоће, понаша се као да то не зна;

- Најпаметнија је девојка која то вешто скрива;

- Ако за њим јуриш у штиклама то може бити разлог што не успеваш да га стигнеш.