Молитва у бесу
Данас нећу да мрсим ни постим,
Данас нећу ни јела ни пића,
Сам себе ћу данас да угостим,
Молитвом за безброј гладних бића,
Над којима богати царују,
Убијају гладне, изгладњују,
Крволоке по свету врбују,
Своје жртве не виде, не чују,
За молитву недостају речи,
Бес немоћан неправду да спречи...
А Богу се лукаво додворавају као трговци Међународном монетарном фонду!

Људи, ћуди, луди...
Неко све би хтео да промени,
Неко све би да остане исто,
Да прозори стоје замагљени,
Или да је све јасно и чисто,
Замагљено сликару је платно,
Други желе уредно, педантно,
Наш свет чине свакојаки људи,
Ушкопљени и помало луди,
Од схватљивих до мистичних ћуди...
Такви смо, па узми или остави?
Узимам!

Кроз ноћ белу кристалнога сјаја,
Шаљем своје мисли да те сретну,
Мисли наде, мисли загрљаја,
Да те видим радосну и срећну,
Мисли жеља, мисли путоказа,
Из беспућа самоће и мраза.

ДЕФАНЗИВА БИВА ОФАНЗИВА

Руски медвед уме да задрема,
Док пацови око њега гмижу,
Дok грицкају то одјека нема,
Торокуше своје лажи нижу,
Тек кад светски џандар се зачуди,
Што је медвед смео да се буди!

Ако Јенки не зна шта су жртве,
Што Европи није доста крви?
Зар још нису пребројали мртве,
Опет желе да изгину први,
А за кога? За похлепног неког,
Крвожедног, лажова далеког...

Сетите се свог Наполеона,
Па Хитлера и његове школе,
Сетите се мртвих милиона,
Зар те ране више вас не боле,
Само глупак искушава срећу,
Главу ставља за другог у врећу.

Неком смета на рамену глава,
Неком смета живот деце своје,
Неком смета медвед који спава,
И што неда бунду да му кроје,
Демократе, што сте тако уски,
Не дате им да говоре руски,
Ни по цену пет хиљада мртвих,
Украјино, на твоју душу стих!

Шта се може - прозбориће неко,
Бувара се разастрла свуд,
Власник бува безбедно далеко,
Грамзив, бесан, поврх свега луд,
Вазали му свесрдно помажу,
Убијају и заједно лажу.

У Ираку згази милионе,
У Либији гангстери на делу,
За Сирију нашао пионе,
У крв земљу потопише целу,
А свет ћути, истина је нема,
Све док руски медвед мирно дрема.

Украјина сада је на реду,
Руски језик забранити треба,
Грејала их Родина на креду,
Сад јој деци не дају ни хлеба,
Где господар бува закорачи,
Жарко сунце мора да се смрачи.

Наполеон из гроба се јавља:
- Не будите медведа док спава,
И Мајн-Камф се лако заборавља,
Ново време, пуно празних глава,
Удружени једни друге лажу,
Лажно куну, лажно запомажу.

Меркелова стару чорбу кува,
Стара чорба, а зачини нови,
На помолу офанзива бува,
Тек Стаљинград да се не понови,
За Кремљ новог послушника хране,
Русију би глађу да сахране...

Руску децу и гладну и босу,
Сатерати у тор неће моћи,
Ко се дрзне добија по носу,
Плотун лажи неће му помоћи,
Нација је то жилаво жива,
Дефанзива биће офанзива!

Почело је, почело, почело,
То лудило наде и весеља,
Шансе нове, ко ново одело,
Илузија, измаштаних жеља,
Док пролази и остаје све,
Добро знано исто као пре,
До следеће нове године...

Нов почетак тек један у низу,
Лажне наде али слатке наде,
Надмудрити владајућу кризу,
Док то сјајно лопов не украде,
Који лопов - има ко да каже,
Изабрасмо ко ће да нас лаже,
Ту здрав разум више не помаже.

Злослутнице иш с прозора мога,
Нећу разум срећу да ми мути,
Кад залутам сетићу се Бога,
И биће ми отворени пути,
Они исти којим сам ходио,
Беху сјајни снови што сам снио,
Све је исто, ту сам где сам био.

И то тако траје, траје, траје,
Нове лажи и надања нова,
Одбацујем старе обичаје,
Листам књигу нових изазова,
Све узалуд, нешто немам среће,
Планета се једнако окреће,
Ништа ново десити се неће.

Кад је тако остајем без хтења,
Нек остане све како је било,
Доста ми је лажних искушења,
Све најлепше збило се ил'снило,
Само ја то тада нисам знао,
Слепо сам се преварити дао,
Беспућима опијен лутао...

Нове наде, нове радоснице,
Усрећују те који долазе,
У сећању замаглише лице,
Оних изгажених, оних што их газе,
На крсту је свето разапето,
Па док доживљавам преживљено лето,
Узалуд се питам - чему беше све то?

Случајан избор књиге

TabuКао рецензија уредника:

“Ми волимо кога хоћемо, не мрзимо никога. Ми радимо оно што желимо, не гледамо шта раде други. Ми живио живот, не призивамо смрт. Ми не крадемо, оно што немамо то нам и не треба. Ми можемо све, не морамо ништа. Ми живимо данас, не занима нас шта је било и шта ће бити. Ми немамо све што волимо, па волимо оно што имамо. Ми уживамо, не бринемо бриге. Ми господаримо собом, не потчињавамо друге. Ми обуздавамо жеље, па немамо проблеме. Ми живимо своје животе, не мешамо се у туђе. Ми смо срећни, јер смо тако хтели. Ми смо Еросова копилад, неукротива. Ми не лажемо, мачку називамо мачком...”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Да би мењали свет који нас окружује понекад је довољно да променимо мисли;

- Основни услов успеха је јасан циљ, максимална концетрација и усмеравање свих снага на једну поенту, без расипања пажње на лево и десно; 

- Проћердао си дан ако данас ниси пеметнији него јуче;

- Конструктивна критика не постоји, зато никад не критикуј, не пресуђуј и не жали се;

- Ако критикујеш показујеш да си заузео став, што одмах изазива контрастав и умањује могућност договора;

- Живот је оно што нам се дешава док очекујемо да нам се деси нешто друго;

- Не дозволи да ти снови остану неостварени само због страха од неуспеха.

М.С.