Молитва у бесу
Данас нећу да мрсим ни постим,
Данас нећу ни јела ни пића,
Сам себе ћу данас да угостим,
Молитвом за безброј гладних бића,
Над којима богати царују,
Убијају гладне, изгладњују,
Крволоке по свету врбују,
Своје жртве не виде, не чују,
За молитву недостају речи,
Бес немоћан неправду да спречи...
А Богу се лукаво додворавају као трговци Међународном монетарном фонду!

Људи, ћуди, луди...
Неко све би хтео да промени,
Неко све би да остане исто,
Да прозори стоје замагљени,
Или да је све јасно и чисто,
Замагљено сликару је платно,
Други желе уредно, педантно,
Наш свет чине свакојаки људи,
Ушкопљени и помало луди,
Од схватљивих до мистичних ћуди...
Такви смо, па узми или остави?
Узимам!

Кроз ноћ белу кристалнога сјаја,
Шаљем своје мисли да те сретну,
Мисли наде, мисли загрљаја,
Да те видим радосну и срећну,
Мисли жеља, мисли путоказа,
Из беспућа самоће и мраза.

ДЕФАНЗИВА БИВА ОФАНЗИВА

Руски медвед уме да задрема,
Док пацови око њега гмижу,
Дok грицкају то одјека нема,
Торокуше своје лажи нижу,
Тек кад светски џандар се зачуди,
Што је медвед смео да се буди!

Ако Јенки не зна шта су жртве,
Што Европи није доста крви?
Зар још нису пребројали мртве,
Опет желе да изгину први,
А за кога? За похлепног неког,
Крвожедног, лажова далеког...

Сетите се свог Наполеона,
Па Хитлера и његове школе,
Сетите се мртвих милиона,
Зар те ране више вас не боле,
Само глупак искушава срећу,
Главу ставља за другог у врећу.

Неком смета на рамену глава,
Неком смета живот деце своје,
Неком смета медвед који спава,
И што неда бунду да му кроје,
Демократе, што сте тако уски,
Не дате им да говоре руски,
Ни по цену пет хиљада мртвих,
Украјино, на твоју душу стих!

Шта се може - прозбориће неко,
Бувара се разастрла свуд,
Власник бува безбедно далеко,
Грамзив, бесан, поврх свега луд,
Вазали му свесрдно помажу,
Убијају и заједно лажу.

У Ираку згази милионе,
У Либији гангстери на делу,
За Сирију нашао пионе,
У крв земљу потопише целу,
А свет ћути, истина је нема,
Све док руски медвед мирно дрема.

Украјина сада је на реду,
Руски језик забранити треба,
Грејала их Родина на креду,
Сад јој деци не дају ни хлеба,
Где господар бува закорачи,
Жарко сунце мора да се смрачи.

Наполеон из гроба се јавља:
- Не будите медведа док спава,
И Мајн-Камф се лако заборавља,
Ново време, пуно празних глава,
Удружени једни друге лажу,
Лажно куну, лажно запомажу.

Меркелова стару чорбу кува,
Стара чорба, а зачини нови,
На помолу офанзива бува,
Тек Стаљинград да се не понови,
За Кремљ новог послушника хране,
Русију би глађу да сахране...

Руску децу и гладну и босу,
Сатерати у тор неће моћи,
Ко се дрзне добија по носу,
Плотун лажи неће му помоћи,
Нација је то жилаво жива,
Дефанзива биће офанзива!

Почело је, почело, почело,
То лудило наде и весеља,
Шансе нове, ко ново одело,
Илузија, измаштаних жеља,
Док пролази и остаје све,
Добро знано исто као пре,
До следеће нове године...

Нов почетак тек један у низу,
Лажне наде али слатке наде,
Надмудрити владајућу кризу,
Док то сјајно лопов не украде,
Који лопов - има ко да каже,
Изабрасмо ко ће да нас лаже,
Ту здрав разум више не помаже.

Злослутнице иш с прозора мога,
Нећу разум срећу да ми мути,
Кад залутам сетићу се Бога,
И биће ми отворени пути,
Они исти којим сам ходио,
Беху сјајни снови што сам снио,
Све је исто, ту сам где сам био.

И то тако траје, траје, траје,
Нове лажи и надања нова,
Одбацујем старе обичаје,
Листам књигу нових изазова,
Све узалуд, нешто немам среће,
Планета се једнако окреће,
Ништа ново десити се неће.

Кад је тако остајем без хтења,
Нек остане све како је било,
Доста ми је лажних искушења,
Све најлепше збило се ил'снило,
Само ја то тада нисам знао,
Слепо сам се преварити дао,
Беспућима опијен лутао...

Нове наде, нове радоснице,
Усрећују те који долазе,
У сећању замаглише лице,
Оних изгажених, оних што их газе,
На крсту је свето разапето,
Па док доживљавам преживљено лето,
Узалуд се питам - чему беше све то?

Случајан избор књиге

Starac i sunceДа ли је могуће тако несебично волети неку особу да бисмо се одрекли њене физичке присутности, како би она своју срећу могла остварити негде другде, са неким другим? Писац Марко Смуков својим новим романом "Старац и сунцe" (Прометеј Београд 2008.) нам доказује да је то не само могуће него да се догађа. Јер фабула је заснована на стварним догађајима из адвокатске праксе и сопственог искуства аутора

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

-  Љубав не настаје, него се рађа. Оно што настаје током времена је сурогат љубави. Ватрица која тиња. На њој се не можеш опећи али ни огрејати;

-  Зевање реално или метафорично, ако баш и не убија љубав, сасвим извесно означава почетак њеног умирања;

-  Буди паметан само ако баш мораш, али никад не показуј жени до које ти је стало да знаш и оно што је она хтела да остане сакривено;

-  Кајање ти не гине ако причаш из пристојности, само да не би ћутао;

-  Уравнотежен брак често настаје тако што сваки супружник подједнако упорно вуче на своју страну;

-  Да није просипао глупости не би оставио трага иза себе, залутао би, па не би могли да га нађу;

-  Не би знали да је фајронт да им полицијске палице не покаују колико је сати;

-  Питали ленштину зашто ништа не ради, а он одговара да нема дозволу за рад;

-  Вреди ли да муж има своје ја и ако му се женино више исплати?

-  Новац има душу, лепи се уз оног ко га воли, а бежи од других који га радо и лако дају за ствари, које су им драже...

М.С.