Молитва у бесу
Данас нећу да мрсим ни постим,
Данас нећу ни јела ни пића,
Сам себе ћу данас да угостим,
Молитвом за безброј гладних бића,
Над којима богати царују,
Убијају гладне, изгладњују,
Крволоке по свету врбују,
Своје жртве не виде, не чују,
За молитву недостају речи,
Бес немоћан неправду да спречи...
А Богу се лукаво додворавају као трговци Међународном монетарном фонду!

Људи, ћуди, луди...
Неко све би хтео да промени,
Неко све би да остане исто,
Да прозори стоје замагљени,
Или да је све јасно и чисто,
Замагљено сликару је платно,
Други желе уредно, педантно,
Наш свет чине свакојаки људи,
Ушкопљени и помало луди,
Од схватљивих до мистичних ћуди...
Такви смо, па узми или остави?
Узимам!

Кроз ноћ белу кристалнога сјаја,
Шаљем своје мисли да те сретну,
Мисли наде, мисли загрљаја,
Да те видим радосну и срећну,
Мисли жеља, мисли путоказа,
Из беспућа самоће и мраза.

ДЕФАНЗИВА БИВА ОФАНЗИВА

Руски медвед уме да задрема,
Док пацови око њега гмижу,
Дok грицкају то одјека нема,
Торокуше своје лажи нижу,
Тек кад светски џандар се зачуди,
Што је медвед смео да се буди!

Ако Јенки не зна шта су жртве,
Што Европи није доста крви?
Зар још нису пребројали мртве,
Опет желе да изгину први,
А за кога? За похлепног неког,
Крвожедног, лажова далеког...

Сетите се свог Наполеона,
Па Хитлера и његове школе,
Сетите се мртвих милиона,
Зар те ране више вас не боле,
Само глупак искушава срећу,
Главу ставља за другог у врећу.

Неком смета на рамену глава,
Неком смета живот деце своје,
Неком смета медвед који спава,
И што неда бунду да му кроје,
Демократе, што сте тако уски,
Не дате им да говоре руски,
Ни по цену пет хиљада мртвих,
Украјино, на твоју душу стих!

Шта се може - прозбориће неко,
Бувара се разастрла свуд,
Власник бува безбедно далеко,
Грамзив, бесан, поврх свега луд,
Вазали му свесрдно помажу,
Убијају и заједно лажу.

У Ираку згази милионе,
У Либији гангстери на делу,
За Сирију нашао пионе,
У крв земљу потопише целу,
А свет ћути, истина је нема,
Све док руски медвед мирно дрема.

Украјина сада је на реду,
Руски језик забранити треба,
Грејала их Родина на креду,
Сад јој деци не дају ни хлеба,
Где господар бува закорачи,
Жарко сунце мора да се смрачи.

Наполеон из гроба се јавља:
- Не будите медведа док спава,
И Мајн-Камф се лако заборавља,
Ново време, пуно празних глава,
Удружени једни друге лажу,
Лажно куну, лажно запомажу.

Меркелова стару чорбу кува,
Стара чорба, а зачини нови,
На помолу офанзива бува,
Тек Стаљинград да се не понови,
За Кремљ новог послушника хране,
Русију би глађу да сахране...

Руску децу и гладну и босу,
Сатерати у тор неће моћи,
Ко се дрзне добија по носу,
Плотун лажи неће му помоћи,
Нација је то жилаво жива,
Дефанзива биће офанзива!

Почело је, почело, почело,
То лудило наде и весеља,
Шансе нове, ко ново одело,
Илузија, измаштаних жеља,
Док пролази и остаје све,
Добро знано исто као пре,
До следеће нове године...

Нов почетак тек један у низу,
Лажне наде али слатке наде,
Надмудрити владајућу кризу,
Док то сјајно лопов не украде,
Који лопов - има ко да каже,
Изабрасмо ко ће да нас лаже,
Ту здрав разум више не помаже.

Злослутнице иш с прозора мога,
Нећу разум срећу да ми мути,
Кад залутам сетићу се Бога,
И биће ми отворени пути,
Они исти којим сам ходио,
Беху сјајни снови што сам снио,
Све је исто, ту сам где сам био.

И то тако траје, траје, траје,
Нове лажи и надања нова,
Одбацујем старе обичаје,
Листам књигу нових изазова,
Све узалуд, нешто немам среће,
Планета се једнако окреће,
Ништа ново десити се неће.

Кад је тако остајем без хтења,
Нек остане све како је било,
Доста ми је лажних искушења,
Све најлепше збило се ил'снило,
Само ја то тада нисам знао,
Слепо сам се преварити дао,
Беспућима опијен лутао...

Нове наде, нове радоснице,
Усрећују те који долазе,
У сећању замаглише лице,
Оних изгажених, оних што их газе,
На крсту је свето разапето,
Па док доживљавам преживљено лето,
Узалуд се питам - чему беше све то?

Случајан избор књиге

Loz trece izdanje

"Мисли су послушне, осећања нису. Из те чињенице резултирају за њих нерешиви проблеми главних ликова овог романа, посебно Милоша и Светлане. Нарочито што се тиче Милоша. Његов разум му сигнализира једно, осећања сасвим друго, различито од првог. Једном превагу односе мисли, други пут осећања. На тај начин у његовој психи стално се одвија тај некад тихи, али најчешће врло буран сукоб између две опције: волим не волим, желим не желим, хоћу нећу. И кад је већ превагу однело оно нећу помаља се оно друго, супротно од тога –хоћу!

И то одмах, сада и овде.

Са мислима је лако. Оне иду тамо куда их усмеравамо. Напротив, осећања су тврдоглава, каприциозна и снажна. Насупрот мислима она воде нас, а не ми њих. И кад испунимо оно што нам налажу наша осећања углавном следи кајање. Шта ми је то требало?

Осећања се хране очекивањима. То значи почивају на нади. А нада је готово увек фатаморгана. Она је варка. Лаже нас да иза линије хоризонта постоји врло доступан привлачан свет, нама намењен. Треба само коракнути и досегнути га. Али до границе хоризонта никад не успевамо стићи, јер хоризонти се смењују, иза једног следи други, исто тако варљив као и први, тачније онај претходни, јер ниједан није први нити постоји, нити је могућ последњи. Само бескрај, пуст, сив и недовољно добар за нас. Не задовољава наша осећања, очекивања, а замагљује мисли. Збуњује. Убија напокон и наду која, као што је познато, умире последња. А не може се рећи да нада умире пре нас, јер то је немогуће. Ако умре нада и ми смо мртви. После наде нема више ничега. Не остају чак ни илузије. Јер нада и илузије су сестре близнакиње.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Ако желиш да сазнаш шта она о теби стварно мисли, спомени јој неки њен недостатак;

- Ако желиш да нека твоја тајна доспе у јавност, реци жени да је то само за њене уши;

- Неке жене немају среће зато што за њом  јуре у штиклама;

- Паметна девојка која зна шта хоће, понаша се као да то не зна;

- Најпаметнија је девојка која то вешто скрива;

- Ако за њим јуриш у штиклама то може бити разлог што не успеваш да га стигнеш.