Некад давно био сам стар,
и забринут за будућност,
која се топи
на жарком сунцу опште мрзовоље,
и већ је нема...
Плашио сам се
огледала,
решења о пензионисању,
уступљених ми места у трамвају,
фалш поштовања.
И оног:
- Обзиром на ваше године...
Нисам се усуђивао да јој телефонирам,
јер тамо би се обично јавио њен тата
и довикнуо јој:
- Ћеро за тебе је,
неки старац...
А онда сам одлучио да сањарим,
Усправио сам кичму,
Одбацио бриге,
Набацио осмех
и отпутовао на Тајланд.
Тамо сам тек видео праве старце,
старије од мене.
И срећне!
Опширније: Избор

Страст је мамац, страх чувар живота,
Један с другим свађа се и мири,
Страст би да те омами и смота,
А страх неда пожар да се шири,
Последица тог вечитог боја,
Из потаје вреба параноја.

Прво ће ти осмех избрисати,
У очима угасити сјај,
Букагијом кораке спутати,
Мишја рупа постаће твој рај,
Пробуди се, то моја ни твоја,
Није судба, то је параноја.

Ако ми се лоша реч омакне,
Неприкладан кад учиним гест,
Немој да те баш у срце такне,
Ако није намеран и чест,
Кад невоља стигне било која,
Недај да те дави параноја.

Прошао сам читаву планету,
Свуд је исто, Елдорада нема,
Сви у себи носимо монету,
Све најлепше у свести нам дрема,
Судба није статичнога кроја,
Лажима се храни параноја...

 Гледати али и видети!

Марко Смуков

Порука
Тражили смо се на погрешним
местима.
И унакрсним
временима,
У промашеним ликовима...
А могли смо се наћи
можда.
Али запало ми је да живим
у чудном времену,
на измаку мога
и почетку твога маратона,
Сизифовске, бесмислене
трке.
Ти окружена сведоцима
свога битисања,
А ја аветима,
дезертера из животне збрке!
Дружина бивших,
све мања и мања...
Зато само иди,
без освртања.
Јер овде
не остављаш ништа,
осим уморне ироније,
доброћудног цинизма...
А од љубави,
ни згаришта.
Па се питам
- да ли је заиста боље ишта него ништа?
 Ствар избора? Онда - не! 

Најдражи су они којих нема више,
Јер њих изгубити не можеш и нећеш,
Њих не може никад ништа да избрише,
Због њих бићеш срећан и срећан умрећеш,
Остале су само жене изгубљене,
Једине искрено и стварно вољене,
Без њих не би знао шта је љубав жене...

Заљубљена у своје младо тело,
За њу прелепо, чаробно, магија,
Ретко срећан спој,
Самосвести, стварности и реалности,
Али тај бисер, сакривен у шкољци текстила,
Не виде нико осим ње саме и огледала,
јединог сведока њене среће...
А знала је да тај врхунац лепоте,
Вечито трајати неће.
Већ сутра, прекосутра,
и даље,
Биће то можда лепота, али нека друга,
другачија, зрелија,
Али ова данашња,
Ова тренутна - не!

Опширније: Убијање лепоте

Случајан избор књиге

Vertigo“Луцидна и занимљива проза, у чијем средишту је једна несвакидашња љубавна прича, показује да је њен аутор – адвокат Марко Смуков, пре свега верни сликар најтананијих стања људске душе..."

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

-  Љубав не настаје, него се рађа. Оно што настаје током времена је сурогат љубави. Ватрица која тиња. На њој се не можеш опећи али ни огрејати;

-  Зевање реално или метафорично, ако баш и не убија љубав, сасвим извесно означава почетак њеног умирања;

-  Буди паметан само ако баш мораш, али никад не показуј жени до које ти је стало да знаш и оно што је она хтела да остане сакривено;

-  Кајање ти не гине ако причаш из пристојности, само да не би ћутао;

-  Уравнотежен брак често настаје тако што сваки супружник подједнако упорно вуче на своју страну;

-  Да није просипао глупости не би оставио трага иза себе, залутао би, па не би могли да га нађу;

-  Не би знали да је фајронт да им полицијске палице не покаују колико је сати;

-  Питали ленштину зашто ништа не ради, а он одговара да нема дозволу за рад;

-  Вреди ли да муж има своје ја и ако му се женино више исплати?

-  Новац има душу, лепи се уз оног ко га воли, а бежи од других који га радо и лако дају за ствари, које су им драже...

М.С.