Мајка,
Рођена је другим да угађа,
И кад чује и не чује - хвала!
Срећа других од сопствене слађа,
Све што може другима је дала,
Кад у оку дечјем види сјај,
Доживљава свој сопствени рај.

Бога моли не за лични спас,
Ни због страха од паклених мука,
Већ због бриге за судбину нас,
Где нас вреба глад опаког вука,
И звечарке, отровнице змије,
Што у љубав уме да се скрије.

Неумитни крај кад јој се јавља,
Не плаши је црне земље тама,
Него жалост коју нам оставља,
А радост би да подели с нама,
Што је у сну отишла без боли,
По живота завршеној школи.

Насмејаног, избораног лица,
С поуздањем да Бог зна шта ради,
И да вредна пчела радилица,
Има право да умре у нади,
Да анђели будни су и пазе,
Њена деца док беспућем газе,
Да путеве праве проналазе...

Ум као театар
Не мислим о теби, значи да те нема,
Мој свет је завршен, забрављена врата,
Постоји још само осећања тема,
Као позориште, сјај лажнога злата,
Бескрајно царство богиње Талије,
Нашег ума слика, и јесте и није.
Nenad Krstic, Marina Mladjenovic и 2 осталих воле ово.

М.С.

Hope is beautiful
Сви пуцамо, свуд куршуми лете,
Мушко, женско и старо и младо,
Мајку, оца не штеди ни дете,
Сви би неког да дотуку радо,
Нема силе тај терор да спречи,
Од метака, као што су речи.

Али ми се истини не дамо,
Верујемо оно што волимо,
Заклопимо очи па гледамо,
Надамо се па се соколимо,
У надању прође живот цео,
Не досегне нико што је хтео.
Јер живот је кратак, а мета далеко...

But hope is beautiful.
It makes us happy! Makes happy the one who can hope, even when it does not happen at the end...

(Marko Smukov LOTTERY TICKET)

Обриши сузе и осмех набаци,
Недај да те депресија дави,
Поново нас греју сунца зраци,
Живот траје и победу слави,
Србија је навикла на жртве,
Чува живе и поштује мртве...
Спасиоци - хвала!

М.С.

Неће да пита старост
Она је лепа, дијамант, украс света,
Али то не зна, она то и не слути,
Бистра роса на круни мирисног цвета,
Около трњем изукрштани пути,
Док река тече, односи бушне шајке,
И даље сања већ потрошене бајке...
 М.С.

Случајан избор књиге

TabuКао рецензија уредника:

“Ми волимо кога хоћемо, не мрзимо никога. Ми радимо оно што желимо, не гледамо шта раде други. Ми живио живот, не призивамо смрт. Ми не крадемо, оно што немамо то нам и не треба. Ми можемо све, не морамо ништа. Ми живимо данас, не занима нас шта је било и шта ће бити. Ми немамо све што волимо, па волимо оно што имамо. Ми уживамо, не бринемо бриге. Ми господаримо собом, не потчињавамо друге. Ми обуздавамо жеље, па немамо проблеме. Ми живимо своје животе, не мешамо се у туђе. Ми смо срећни, јер смо тако хтели. Ми смо Еросова копилад, неукротива. Ми не лажемо, мачку називамо мачком...”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Заједничка патња везује људе једне уз друге више него заједничка срећа;

- Будале су уверене да су срећније од других, тако мисле и тако се осећају, а то је најважније;

- У љубави као и у рату све је дозвољено? Погрешно! Бежање у рату је пораз, а у љубави победа;

- Ако мушкарац страсно љуби жену на јавном месту значи да му није супруга:

- У љубави  никад довољно поверења, а без поверења нема љубави;

- У љубави један се прави да воли, а други да му то верује, јер само тако могу да се осеећају срећним;

 - Ако последице љубави збрајамо и анализирамо долазимо до мржње. Оканимо се ћорава после, искључимо резон;

- Они који воле резонски само себе варају да знају шта је љубав;

- Љубав  је могућа у романима, у филмовима али и у - машти!

М.С.