Има неких за плакање дана,
Кад зле мисли пустим да се роје,
Кад глупо делују лица насмејана,
Кад не желим видети ни своје,
Па замрачим собу, искључим све звуке,
Нек мој Алтер Его прегрми све муке,
Без саосећања, неискрене буке.

Лак је успех опијум слабића,
Да је живот бајка - неко лаже,
Тек на корак од кобног открића,
Већ правила тешке борбе важе,
Да је успех у борби не стати,
Не дати се и не одустати.

И кад бираш вечног пратиоца,
Не либи се лица са ожиљком,
Храброг борца, вредног прегаоца,
Ко се неда подвластити ником,
Тај ће знати верно да те пази,
Да не може нико да вас гази.

Зли језици недај да те смуте,
То су неких господара слуге,
Занемари оне што зло слуте,
Само да би спутавали друге,
Слаби да се од недаћа бране,
Своју завист злим слутњама хране.

Усправи се и осмех набаци,
Крени храбро, не гледај на друге,
Нек те греју ове песме зраци,
Слушај хвале, не слушај поруге,
Где си била не враћај се више,
Ко те воли овако ти пише!

Еротико сјајна лепотице,

Заашто кријеш од Бога ти дато,

Хитре ноге, насмејано лице,

И чежњиво тело умиљато,

Хендикепи психички што кажу,

Зашто слушаш кад знамо да лажу.

Ја одлазим, не враћам се више,

Што је било више бити неће,

Илузије несећање брише,

Све се мења, па нек вене цвеће,

Никог брига, на то сам већ свико,

Само иди, трчи, ја сам нико...

Све што лети мора и да слети,
Што зарони мора да изрони,
Љубав цвета где нема памети,
То не желе знати милиони,
Чему срећа, она значи крај,
Нећу срећу, нећу глупи рај,
Само смешак, лепу реч ми дај!

Случајан избор књиге

t poruke

Поетска збирка са афористиком Марка Смукова под називом Поруке, превасходно се истиче непосредношћу поетског као и прозног исказа, где се мисаоност успешно повезује са емотивношћу, док је у целини инспирисана животним битисањем, вечним питањима опстанка. Трудећи се да не изневери живот Марко Смуков најкраћим, како истиче, језгровитим попут „бљеска муње“ речима исказује своју животну Голготу да би после проживљених паклених мука, без икакве кривице, па и без неке судске одлуке, која би подразумевала неки, било какав, процес доказивања и расправе, у једном трагичном животном периоду остао, срећом, при памети привржен „човекољубљу без узвраћања, као најбољем облику побожности, које превазилази све бучно пропагиране вероисповести света“. Пажљиви читалац његове рефлексивне, асоцијативно–исповедне поезије и стварносне прозе који се могу разврстати у низ тематски разноликих циклуса, уочиће њихово инспиративно изницање, што се каже право „из срца и душе“ с тежњом да се никад не изневери живот, тако да нам се намеће она чувена порука песника Бранка Миљковића: „Поезија се пише властитом крвљу. Речи постају mots carnivores.“

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

-  Паметна жена никад неће од мужа тражити дозволу за било шта. Она ће га промишљеним потезима навести да и он пожели исто што и она;

-  Отпор жене је боље схватити као одраз њеног искуства;

-  Кад открије да су јој све хаљине постале тесне, пре него што предузме нешто како би своју телесну тежину вратила на ранији ниво, жена ће најпре кренути у акцију да открије да ли су њене познанице гојазније од ње;

-  Једна славна лепотица тврди да колико она познаје мушкарце, било је потребно да му покаже како је привлачна отпозади да би он тек затим обратио пажњу и на лепоту њеног лица

-  Чувај се жене која те превише воли. Што те више воли све више је уверена да јој не узвраћаш довољно;

-  Она никад свесно не лаже, напротив уверена је да истину збори и искрено се чуди што јој нњ верујемо;

-  Тврди се да је високе потпетице измислила жена коју су љубили у чело;

-  Паметна жена са поштењем, као ни са парфемом, неће претеривати