Галоња се више не може осетити повређеним што га помињем као знанца слабог памћења. А и иначе све је мање сведока мојег битисања на планети. Надам се да не чезну за мојим друштвом тамо негде. Некако ми се још не иде у тај весели клуб бивших. Баш ми је суперишка овде где сам. И што време брже одмиче све више ми се свиђа. Никуд ми се не жури... 
Завичај
Безброј пута сам пројездио кроз родно село,
Са ергелом од деведесет коња,
И никад се зауставио,
А тог дана сам баш ожеднио,
Добродошлицу су ми пожелели дудови, 
Срдачно машући својим гранама,
А и стабљике кукуруза на благом поветарцу,
Одушевљено су шуштале сремски бећарац, 
Онај блесави, безобразни - кога вређа нек окрене леђа -
Ожеднео, а места за паркирање да бираш,
Кафеџија је бивши пекар, Галоња,
Нећу написати шта сам попио,
Не због судије за прекршаје,
То је застарело,
Али као пример за моје потомке, није,
Галоња ме не поздравља срдачно, као некад.
- Познајеш ли ти мене - питам.
- Не, зар би требало?
- Добро, а Марка Смукова, да ли знаш?
- Их, Марка бих препознао међу 'иљаду других...
 Ха, кад бих бар и ја могао да га препознам!

 Добринци, тамо неке...

Море, море, понору алави,
Врати ми га бар на један дан,
Срце моје да не заборави,
Да је стварност лепша него сан,
Да о срећи нисам само снила,
Да сам са њим стварно срећна била.

Па шта?
Црне мисли гавранова јато,
Атакују и дању и ноћу,
Да одагнам страшило крилато,
Не знам да ли желим, да ли хоћу,
Кад је стварност страшнија и гора,
Добро дође свака ноћна мора,
И то што се умирати мора...

Ми можемо све, не морамо ништа,
Немамо жеље па нас патња неће,
Тражимо слободу изван борилишта,
Док ти трпиш трње, ми бирамо цвеће,
У свемиру нема живота без воде,
Нити ишта лепог без личне слободе.

Izlaz iz životnog lavirinta je
neminovno koban...

Pod nama su grobovi predaka,
Groblja nade i sjajnih ideja,
Divljeg cveća, zavodljivog maka,
Polja žita, povrtarskih leja,
Dok plačemo ili se smejemo,
Na groblju se rađamo i mremo...

Levo desno ka grobu idemo,
Čemu onda strepnja, brige, stres,
Kad razmislim što se prepiremo,
Spopadne me ludi smehotres,
Svet je cirkus, komedija, skeč,
Dosta brige, neću tužnu reč

Poenta - živeti život!

Случајан избор књиге

Svingeri

Овакав наслов може да привуче оне које не би требало да привуче, али и да одбије оне читаоце који би у овој књизи могли наћи баш оно што желе, мада им име романа сугерише нешто друго. Према томе, потврђује се правило да није могуће односно да није лако испуњавати очекивања других. Поготово оних површних читалаца које већ сам наслов може да поколеба, чак обесхрабри, па да и не отворе ову, иначе интересантну, без претеривања говорећи, и  корисну књигу. Јер тај наслов  подсећа на оне модерне црквенодостојнике у неким западним земљама који у својим црквама  богослужења почињу рок музиком, е да би некако привукли и цркву приближили младој генерацији.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Ако желиш да сазнаш шта она о теби стварно мисли, спомени јој неки њен недостатак;

- Ако желиш да нека твоја тајна доспе у јавност, реци жени да је то само за њене уши;

- Неке жене немају среће зато што за њом  јуре у штиклама;

- Паметна девојка која зна шта хоће, понаша се као да то не зна;

- Најпаметнија је девојка која то вешто скрива;

- Ако за њим јуриш у штиклама то може бити разлог што не успеваш да га стигнеш.