Samo vas gledam
Baš sam srećan što me nema više,
Tek van igre mogu da je shvatim,
Sve što beše memorija briše,
Ni u sutra ne bih da se vratim,
Dok sa strane gledam i otkrivam,
Šta je život, gledam i uživam.

Marko Smukov

Већ сам цео живот потрошио,
Расипнички проћердао дане,
Ко сам, шта сам никад нисам крио,
Сам сопствене боловао ране,
Пошто дивне прозрео сам лажи,
Ни живети више нема дражи...

Нестала је,
Са хоризонта моје свести,
Без поздрава,
Одлично, боље је тако,
Без суза, лажних обећања,
Ноншалантно, безбрижно, лако...
Али и даље је наставила,
Да бескрајем моје маште шета,
Сањам је са другим
Мушкарцима и женама,
И за дивно чудо,
то ме више узбуђује,
а мање ми смета...
Ма, врло добро се знамо,
Готивим искуство своје и њено,
Јер увертиру, истина сјајну, причешће тек,
Имали смо само!
Сад из својих снова читам,
Шта све она уме и може...
Пошто је прошло то дивно лето,
Сањао сам да ми се врати,
И ако ми се врати,
Да доуживамо у продужетку,
Започето...
И вратила се,
Мој наговештај из збирке кварних снова,
Али у неком новом издању,
Попили смо - умерено,
Зајебавали се - пристојно,
Зезали се - патетично,
Уз свеприсутне обзире
етичке,
Очекивао сам развратницу,
Развратнију од претходне,
А дочекао светицу,
Са ореолом и без пичке!
_ Излазна врата су откључана,
Адио пер семпре!

Не, збирка "Поруке" није успаванка,

Тек је терапија за љубавне боли,

Мирише ко свеже цвеће са уранка,

Цвеће што не вене кад се стварно воли,

Кад се с пуно пажње овај букет чита,

Нема да се лута, нема да се скита,

Путоказ се нађе и да се не пита...

Управо се из наркозе будим,

Гледам слике сваковрсних боја,

Баш је сјајно кад тако полудим,

Па се питам која ли је моја,

Никад себе препознати нећу,

Док сви бивши крај мене пролећу,

Свако своју да сустигне срећу...

Случајан избор књиге

Loz trece izdanje

"Мисли су послушне, осећања нису. Из те чињенице резултирају за њих нерешиви проблеми главних ликова овог романа, посебно Милоша и Светлане. Нарочито што се тиче Милоша. Његов разум му сигнализира једно, осећања сасвим друго, различито од првог. Једном превагу односе мисли, други пут осећања. На тај начин у његовој психи стално се одвија тај некад тихи, али најчешће врло буран сукоб између две опције: волим не волим, желим не желим, хоћу нећу. И кад је већ превагу однело оно нећу помаља се оно друго, супротно од тога –хоћу!

И то одмах, сада и овде.

Са мислима је лако. Оне иду тамо куда их усмеравамо. Напротив, осећања су тврдоглава, каприциозна и снажна. Насупрот мислима она воде нас, а не ми њих. И кад испунимо оно што нам налажу наша осећања углавном следи кајање. Шта ми је то требало?

Осећања се хране очекивањима. То значи почивају на нади. А нада је готово увек фатаморгана. Она је варка. Лаже нас да иза линије хоризонта постоји врло доступан привлачан свет, нама намењен. Треба само коракнути и досегнути га. Али до границе хоризонта никад не успевамо стићи, јер хоризонти се смењују, иза једног следи други, исто тако варљив као и први, тачније онај претходни, јер ниједан није први нити постоји, нити је могућ последњи. Само бескрај, пуст, сив и недовољно добар за нас. Не задовољава наша осећања, очекивања, а замагљује мисли. Збуњује. Убија напокон и наду која, као што је познато, умире последња. А не може се рећи да нада умире пре нас, јер то је немогуће. Ако умре нада и ми смо мртви. После наде нема више ничега. Не остају чак ни илузије. Јер нада и илузије су сестре близнакиње.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Заједничка патња везује људе једне уз друге више него заједничка срећа;

- Будале су уверене да су срећније од других, тако мисле и тако се осећају, а то је најважније;

- У љубави као и у рату све је дозвољено? Погрешно! Бежање у рату је пораз, а у љубави победа;

- Ако мушкарац страсно љуби жену на јавном месту значи да му није супруга:

- У љубави  никад довољно поверења, а без поверења нема љубави;

- У љубави један се прави да воли, а други да му то верује, јер само тако могу да се осеећају срећним;

 - Ако последице љубави збрајамо и анализирамо долазимо до мржње. Оканимо се ћорава после, искључимо резон;

- Они који воле резонски само себе варају да знају шта је љубав;

- Љубав  је могућа у романима, у филмовима али и у - машти!

М.С.