Звезда је рођена! Са нестрпљењем са каквим ниједан други до сада није очекиван, роман "Сахара" Марка Смукова, напокон је угледао светлост дана у свој својој раскошној  лепоти и занимљивости. "Вредело је чекати" - ускликнула је једна читатељка, пошто је отворила корице које већ својим изгледом сугеришу читаоцу шта га чека у тој заводљивој, метафоричкој пустињи пуној изненађења каква не може да вам пружи било која друга књига, исписана бујном маштом аутора. Јер једино "Сахара" вам нуди реалан сусрет са тим дивним чудовиштима, која су ту негде око нас, а ми не стижемо да их приметимо. Али и у нама, мада нам је на њихово постојање негда давно, четирсто година пре Христовог рођења, указивао Сократ. Зар је тако страшно и опасно заронити у сопствену душу? Јесте, страшно је. Сократ је за ту личну храброст платио мученичком смрћу, а неки пријатељи Марка Смукова плаше, говорећи му да је овим романом извршио литерарно самоубиство! Да ли је? Он вас позива да будете један од оних петстоједног судије, који Сократа осудише на смрт испијањем чаја из кукуте од којега се, у најгорим мукама, умире цео један дан. Његове бројне судије се одмах сутрадан покајаше и споменик му подигоше, па немојте да поновите њихову грешку. Прво добро промислите, имајући у виду да се уживање догађа као резултат појачаног улагања пажње. Зар није онда ипак боље да не осуђујете него да уживате.


Случајан избор књиге

Loz trece izdanje

"Мисли су послушне, осећања нису. Из те чињенице резултирају за њих нерешиви проблеми главних ликова овог романа, посебно Милоша и Светлане. Нарочито што се тиче Милоша. Његов разум му сигнализира једно, осећања сасвим друго, различито од првог. Једном превагу односе мисли, други пут осећања. На тај начин у његовој психи стално се одвија тај некад тихи, али најчешће врло буран сукоб између две опције: волим не волим, желим не желим, хоћу нећу. И кад је већ превагу однело оно нећу помаља се оно друго, супротно од тога –хоћу!

И то одмах, сада и овде.

Са мислима је лако. Оне иду тамо куда их усмеравамо. Напротив, осећања су тврдоглава, каприциозна и снажна. Насупрот мислима она воде нас, а не ми њих. И кад испунимо оно што нам налажу наша осећања углавном следи кајање. Шта ми је то требало?

Осећања се хране очекивањима. То значи почивају на нади. А нада је готово увек фатаморгана. Она је варка. Лаже нас да иза линије хоризонта постоји врло доступан привлачан свет, нама намењен. Треба само коракнути и досегнути га. Али до границе хоризонта никад не успевамо стићи, јер хоризонти се смењују, иза једног следи други, исто тако варљив као и први, тачније онај претходни, јер ниједан није први нити постоји, нити је могућ последњи. Само бескрај, пуст, сив и недовољно добар за нас. Не задовољава наша осећања, очекивања, а замагљује мисли. Збуњује. Убија напокон и наду која, као што је познато, умире последња. А не може се рећи да нада умире пре нас, јер то је немогуће. Ако умре нада и ми смо мртви. После наде нема више ничега. Не остају чак ни илузије. Јер нада и илузије су сестре близнакиње.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Срамежљивост је природно урођена саком људском бићу као заштита од злонамерних поступака других, али ако је претерана води у изолацију и инфериорност;

- Свој таленат уништаваш ако га не користиш;

- Најлепше је и најлакше ако учиниш оно што она жели, а да ли је то и најпаметније често се може знати те кад је сасвим касно;

- Људи читају књиге, гледају филмове, ТВ серије, радо слушају трачеве о другима, како би избегли суочаваање са незадовољством због сопствене реалности;

- Човек све може да опрости али не и ако му уништаваш његове снове;

- Да би реализовао своје снове мораш претходно да се избориш са страхом од неуспеха...

 

 М.С.