После библиотеке Универзитетског центра у Берклију, САД, где је још пре неколико година, како сам тек касније сазнао, уврштена моја књига "Свако своју причу ... да исприча", како ме управо обавештава мој млади пријатељ Миљан Ушћумлић, једна од иначе ретких особа у чију се реч вреди поуздати, и Америчка народна библиотека (The Library of Congress) одабрала је и у свој литерарни фонд уврстила  моје књиге и то:

  • Где је Лана,
  • Старац и сунце,
  • Свингери,
  • На раскрсници без путоказа...

што се да утврдити посетом њиховом сајту на адреси: https://catalog.loc.gov/vwebv/search?searchArg=marko+smukov&searchCode=GKEY%5E*&searchType=0&recCount=25&sk=en_US

Добро је што мене претходно нису питали да од 23 до сада објављених књига одаберем четири, јер на то претпостављам тешка срца би могао да се одлучи и неки други аутор, мада ми се чини да су Американци учинили добар избор. Кратки роман дијалога "Где је Лана" је лако, забавно штиво, проткано хумором али и језом, мада и са поруком какви треба, односно не треба, да буду родитељи. "Свингери" је наслов који пружа више, па и другачије, озбиљније,  него што сам наслов обећава,  док је роман "Старац и сунце" књига која, наизглед парадоксално обзиром на наслов, пре свега младима показује и доказује да права, истинска љубав не мора обавезно да буде и посесивна , тачније - несме  бити  посесивна, а "На раскрсници без путоказа" је љубавна  прича о сазревању двоје младих у суровим ратним  условима, упркос свеприсутној смртној опасности.  Заснована на истинитим догађајима прича  показује да се о Србима, али и о другима,  може писати документаристички искрено патриотски, а да то не личи на националистичко, провидно и провокативно разметања.

У сваком случају Американци се неће покајати због избора мојих књига који су учинили, као што се ни међу домаћим читаоцима није нашао нико ко би се могао пожалити да је протраћио време читајући књиге Марка Смукова.

Многи пријатељи и познаници знајући да са продуцентом NIRA PRO имам закључен уговор којим сам уступио право екранизације сценарија по мотивима мог романа "ЛОЗ" треће издање, у међувремену преведеног на енглески под називом "LOTTERY TICKET", и да уговорени рок од две године истиче ових дана, обраћају ми се питањем кад ће та ТВ серија моћи да се гледа. С тога се осећам обавезним да им овим путем свима одговорим да из разлога такозваних "техничких проблема" продуцент није био у стању да испоштује уговорени рок, па ме је замолио за продужење. Будући да сам морао да одбијем истоветну понуду италијанског продуцента, која је дошла у току двогодишњег, уговореног рока док је NIRA PRO имао ексклузивно право, сада ми није преостало ништа друго него да прихватим тражено продужење уговора са истим продуцентом.

Међутим, 2014. за старца мојих година (ускоро 82) учинио ми се мало предугачак, тим пре што би према понуђеној варијанти коначна исплата требала да ми буде извршена "кад буде санимљена прва клапа", па сам пледирао да будем исплаћен одмах у целости, па макар и у мањем износу. Тако смо, на обострано задовољство,. закључили анекс уз уговор из 2009.године, који је одмах и реализован у духу манира NIRA PRO који увек консеквентно испуњава своје уговорене обавезе, уколико не зависе од објективних околности изван њихових моћи.   

М.С.

Веома сам изненађен вешћу, коју објављује дневна штампа, да  наши слепи и слабовиди суграђани морају да се јавно боре за она права на књигу, која су већ одавно призната осталима! Политика од 20.јула т.г објављује чланак под апелативним насловом  "Без књига за слепе и слабовиде", који истовремено представља и поражавајућу констатацију. Просто да не поверујеш. И даље следи поднаслов."Министарство финансира пројекте, а не трошкове библиотеке." А ја сам наивно мислио да држава најпре помаже онима који су најугроженији, у овом случају слепима и слабовидима, којима је природа ускратила оно најдрагоценије, што је тако раскошно омогућено свима нама, да уживамо у лепотама света који нас окружује. Нажалост, сад видим да ти људи лошије среће морају да се боре да би остварили право на књигу, која би била издата на њима доступном писму!

 Својевремено изненађен и истински ганут сазнањем да су неке моје књиге преведене на брајево писмо, како би иле приступачне слепим и слабовидим читаоцима, ни најмање нисам био  незадовољан тиме што  нико од мене као аутора није тражио одборење за то, него ме чак нису ни обавестили шта су учинили. Сазнао сам то сасвим случајно петражујући нешто друго на Интернету. Чак сам дао сагласност да и убудуће они којима је то посао могу слободно преузимати за потребе слепих и слабовидих, па и  прештампавати све што им  од мојих до сада објав љених књига може користити. Новине о том мом гесту, ваљда из страха да се тиме рекламирам, нису хтеле ништа објавити. Јер биће да по критеријуму уредника не спадам у круг оних огромних писаца који једино имају право да се рекламирају, па и кад то чине неумерено, нападно и отужно.

Зато то више и не очекујем. Једино желим да позовем господина Милана Стошића, односно неке од оних којима је то посао, да изађу на мој сајт www.markosmukov.com где ће међу мојим, до сада објављеним књигама, наћи попис свих оних наслова који су распродати, што онда значи ваљда и да су пажње највреднији, па да их слободно, БЕСПЛАТНО,  преузимају и штампају за потребе слепих и слабовидих читалаца. Тиме ни права мог издавача не могу бити повређена,  јер тих књига више нема у продаји, тако да их физички чак ни ја као аутор више не поседујем.

Наравно, подразумева се да ауторско право и даље задржавам за себе.

 Ваш Марко Смуков

Политика пише да је према Танјугу хрватска премијерка Јадранка Косор најавила истрагу око тога ко је Хашком трибуналу ван процедуре дао транскрипте који су коришћени као докази на суђењу хрватским генералима: "То сам већ најавила и на томе се већ увелико ради" изјавила је Косорова. Очигледно се жури да тога или те  награди због савесног и законитог поступања, будући да је скривање доказа у кривичном поступку такође кажњиво дело, зар не? Шта ви мислите о томе?

М.С.

Данас ме је изузетно обрадовало и потресло откриће да су неке моје књиге преведене на брајево писмо, како би биле приступачне и том, слабовидном делу читалачке публике. Честитам непознатом уреднику који се досетио да тим људима, макар виртуелно, дочара сву сложеност и лепоту света који нас окружује, у којој ми остали свакодневно уживамо, а да тога нисмо ни свесни. Као што  нисмо свесни ни чињенице да постоје људи којима је та врста среће ускраћена. Истовремено не могу, а да не  изразим своје извињење што ни сам, све до овог трена, нисам био свестан постојања и тог дела моје читалачке публике.

Да бих се "извадио" ево обећавам да ћу  убудуће при писању мислити на те људе који слабо виде, описиваћу оно што претпостављам да би они желели да посматрају, а размислићу и о могућности да макар део свог књижевног стваралаштва снимим и да га тако у елекронском, звучном облику учиним доступним слабовидим особама.

М.С.

Случајан избор књиге

Pretezno vedroИз рецензије уредника:

“У овој необичној књизи, штампаној двојезично – на српском и енглеском језику, Марко Смуков се по први пут појављује као приређивач.

Њен садржај ће вас насмејати и омогућити вам да неке омиљене шале и вицеве научите на најраспрострањенијем светском језику.

Марко Смуков, дакле, не престаје да изненађује и радује свoју верну читалачку публику.”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Неуспех је понекад уско брвно за прелаз преко набујале реке ка успеху;

- Без обзира шта предузимаш увек ће се наћи неко ко ће ти рећи да грешиш. За успех је најважније имати самопоуздања, а некима као да је једина брига како тога да те лише;

- Треба имати на уму да су људи углавном презаузети размишљањем о себи, тако да су закључци које изводе о теби, површни, те следствено томе и њихова мишљења непоуздана, па им не треба придавати одлучујући значај;

- Познато је да прилика ствара лопова, а кад је у питању прељуба значи да се у правом тренутку, на одговарајућем  месту нашла погрешна особа;

- Стално слушамо да је политика курва, а сви смо до гуше у њој, па да ли то онда значи смо сви ми курвари?

- Ако себе хипнотишемо нетачним уверењима не треба да се чудимо што имамо проблеме;

- Не морамо се волети, али ни мрзети, зар не?

- Мржња не убија оне које мрзе него оне који мрзе;

- Неподношљиво је мрска љубав која се нуди ако на њу не можемо да узвратимо;

Мали подстрек сујети младе особе може да буде од користи за развој њеног самоуздања, без којег нема успеха у животу али је штетно ако тако надувани его постане сам себи сврха...

М.С.